Привредни, финансијски и порески криминалитет.
Својинскоправни односи на непокретностима, наследноправни и породичноправни односи, накнада штете и право интелектуалне својине.
Пореска проблематика.
А П С Т Р А К Т
Порези су настали кад држава и право и у најширем смислу су синоними. Тешко је замислити успешну модерну државу засновану на владавини права, без ефикасног пореског система. Кривичноправна заштита од феномена неплаћања пореза као облика угрожавања друштва је присутна кроз целу правну историју. Свет је због информатичке револуције постао „глобално село“, подаци о обиму сиве економије и пореске утаје као њеног језгра су лако и брзо доступни, значај ове теме је јасан и актуелан што потврђују и предложене измене члана 229. Кривичног законика. Ноторно je да је утаја пореза ендемска појава у Србији, а ниво пореске дисциплине показатељ општег стања правне културе и морала.
А П С Т Р А К Т
Порез, држава, право и политика практично су синоними, постоје и настали су истовремено кад и држава. Држава без монетарног и фискалног система укључујући и систем јавних прихода, који су по правилу генерално идентификовани као порези, не постоји. Од кад постоји држава постоји и опструкција плаћања јавнопореских дажбина и сива економија. >Када је свет са информатичком револуцијом постао „глобално село“, у кратком периоду су често доступни подаци о обиму и размерама сиве економије и пореске утаје као глобалних феномена и њихове егзактне последице. Ускладу са тим значај ове теме је јасан, њена актуелност неспорна а поготово за српско друштво и државу.
А П С Т Р А К Т
Најважније људско право је право на живот. После права на живот најважније људско право је право на слободу. Под правом на слободу у кривичнопроцесном смислу се подразумева слобода кретања. У филозофији права под слободом се сматра лична слобода коју по Платону обезбеђује идеална држава осигуравајући највећу слободу за све грађане у којој свако ради оно у чему је најбољи. Могућност лишења слободе допуштена је само из разлога предвиђених законом. Забрана самовољног лишења слободе одавно представља међународни стандард људских права. Релевантни међународни документи о људским правима прокламују забрану самовољног лишења слободе, а допуштају могућност лишења слободе само из законом предвиђених разлога, или ризик самовољности и арбитрарности елиминишу таксативним набрајањем и предвиђањем случајева када је ускраћивање слободе могуће. Најзначајнији међународни документи који уређују, прокламују и штите право на слободу су: Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Универзална декларација о људским правима (из 1948. године) и Европска конвенција о људским правима . Кључне речи: Слобода кретања; Право на слободу; Право на имунитет; Видови лишења слободе.ИЗБОРНО ПРАВО И ДИЈАСПОРА
КОЈИ СУ РАЗЛОЗИ ШТО СРПСКИ ГРАЂАНИ ШИРОМ СВЕТА НЕ КОРИСТЕ СВОЈЕ ПРАВО ГЛАСА
Избори за посланике Народне Скупштине
