МИЉКАН КАРЛИЧИЋ
ИЗБОРНО ПРАВО И ДИЈАСПОРА
КОЈИ СУ РАЗЛОЗИ ШТО СРПСКИ ГРАЂАНИ ШИРОМ СВЕТА НЕ КОРИСТЕ СВОЈЕ ПРАВО ГЛАСА
Избори за посланике Народне Скупштине
Народни посланици Народне скупштине се тренутно бирају применом чистог пропорционалног изборног система, са гласањем за изборне листе. Од доношења тренутно важећег Закона о избору народних посланикастепенасти цензус
Пре неколико година се појавила и идеја, односно предлог да се уведе тзв. „степенасти цензус“ за страначке коалиције, чиме би се увело правило да коалиција две странке мора да освоји неки проценат више од садашњих 5% гласова, коалиција три странке још већи проценат и тако даље. Видећемо да ли ће се и та идеја поново појавити у случају да се заиста приступи реформи изборног система.„природни праг“
Цензус од 5% за учешће у расподели мандата се не односи на политичке странке националних мањина. Оне у тој расподели учествују без обзира на број освојених гласова. Битно је нагласити да ово правило не гарантује националним мањинама да ће добити посланички мандат, већ им само олакшава да до мандата дођу, тиме што не морају да освоје неопходан, а за већину националних мањина недостижан број гласова. Ако узмемо да на изборе изађе нешто више од 50% од око 6.700.000 бирача, што би било око 3.500.000 гласалих, то значи да би странка националне мањине морала да освоји најмање 175.000 гласова (што је 5% од гласалих) да би добила мандат, што је за све мањине, осим Мађара, практично недостижно. Укидањем цензуса, односно увођењем тзв. „природног прага“, националним мањинама је, као што рекох, битно олакшано, али не и гарантовано освајање мандата. Тако су на последњим изборима из марта 2014. године три мањинске листе успеле да уђу у српски парламент (Мађари – СВМ са шест посланика, СДА Санџака са три и албанска Партија за демократско деловање са два посланика).гласање у иностранству
Од измена Закона о избору народних посланика 2004. године, избори за народне посланике се организују и у дипломатско-конзуларним представништвима у иностранству, с тим да се гласање може организовати за најмање 100 бирача по бирачком месту. Тиме је омогућено да на изборима гласају и наши држављани у иностранству. Међутим, услов је да имају пријављено пребивалиште у Републици Србији, како би могли да буду уписани у бирачки списак, што многима у пракси отежава остваривање изборног права. Посебну тешкоћу нашим држављанима представља и околност да се гласање организује у дипломатско-конзуларним представништвима, што утиче и на број бирачких места, па многе бираче излаже значајном трошку путовања из места свог боравка у најближи град са бирачким местом, што делује као битан демотивишући фактор за излазак на изборе. С тим у вези је битно напоменути да, у складу са Законом о избору народних посланика, бирачи у иностранству могу да гласају искључиво непосредно на бирачким местима, што искључује могућност гласања путем писма, што је могућност коју препоручује и Савет Европе, или електронским путем, односно путем мејла.Доношењем Закона о јединственом бирачком списку крајем 2009. године уведено је правило да се бирачи који бораве у иностранству морају пријављивати за гласање у иностранству за сваке изборе посебно. То значи да се не прави стална евиденција бирача у иностранству, већ се за сваке изборе праве посебни спискови, на основу пријава бирача које се подносе до пет дана пре закључења бирачког списка, односно до 20 дана пре избора. - на парламентарним изборима 2014. године у иностранству се гласало на 35 бирачких места, за гласање се пријавило 6.808 бирача, од којих је на изборе изашло њих 4.826; - на парламентарним изборима 2012. године у иностранству се гласало на 38 бирачких места, за гласање се пријавило 6.014 бирача, од којих је изашло 4.256 бирача; - на парламентарним изборима 2008. године у иностранству се гласало на 75 бирачких места, од 51.211 уписаних изашло је 18.738 бирача; - са парламентарних избора одржаних 2007. године, на сајту РИКа је доступан једино податак да је у иностранству гласало 31,5% уписаних бирача. За гласање у иностранству важе општа правила за гласање на бирачким местима у земљи, која се односе на саму процедуру гласања и изглед изборног материјала. Специфичност је у томе што, према Закону о избору народних посланика, бирачки одбор у иностранству Републичка изборна комисија именује на предлог Министарства иностраних послова и што се за председника бирачког одбора, по правилу, именује дипломирани правник запослен у дипломатско-конзуларном представништву у којем је бирачко место. Друга специфичност је последица разлике у часовним зонама у којима се налазе бирачка места у иностранству. Закон каже да гласање у иностранству траје два дана и и мора да се заврши истог дана и часа по локалном времену које одговара завршетку гласања у Републици Србији. То практично значи да се у државама које се налазе у часовним зонама западно од централноевропске часовне зоне, којој припада и Србија (што се на последњим изборима из 2014. године односило на САД и Велику Британију), гласање обавља дан раније, и то од 7,00 до 20,00 часова по локалном времену, док се у државама које су у источним часовним зонама гласање обавља истог датума који је одређен за гласање у Србији, такође у времену од 7,00 до 20,00 часова по локалном времену.
утврђивање резултата гласања
На парламентарним изборима се резултат гласања утврђује само и искључиво на бирачком месту, и то одмах по завршетку гласања, односно затварању бирачког места. То значи да се и на бирачким местима у иностранству резултат гласања утврђује на самом бирачком месту и уноси у записник о раду бирачког одбора, након чега се целокупан изборни материјал, као дипломатска пошиљка, одмах враћа у земљу и предаје Републичкој изборној комисији.Потребно је омогућити:
1. Подношење писменог захтева бирача – омогућити подношење писменог захтева електронским путем (и грађански процесни закон омогућава подношење писмених поднесака путем и меила); 2. Гласање путем и меила. Наравно поштујући начело тајности гласања и начело један бирач – један глас. Упознати се са упоредноправним решењима, нпр. у Сједињеним Америчким Државама, неким скандинавским земљама (у Норвешкој и Финској, док је Шведска најавила тестирање гласања путем интернета 2018. године), а однедавно и у Естонији; 3. Све ово кроз измене закона. Наравно предвидети посебан бирачки одбор за овај вид гласања и утврђивања резултата гласања; 4. Размотрити могућност да дијаспора добије статус изборне јединице и право на свог представника у Скупштини. 5. С обзиром да у иностранству могу гласати само наши грађани који могу имају пријабљено пребивалиште у Србији (које се обнавља на сваких 5. Година*???), треба размотрити измену ове одредбе или њено укидање, тако што би се омогућило свим нашим држављанима право гласа. 6. Омогућити и гласање ван дипломатско конзуларних представништава ( у нашим клубовима, удружењимаи сл.) Напред изнето представља моје личне ставове и стручно мишљење, а не мишљење политичке партије нити Републичке изборне комисије чији сам члан. *Аутор је адвокат и члан Републичке изборне комисије КЉУЧНЕ РЕЧИ: Изборно право, изборни систем, посланички мандат, изборна листа, цензус, дијаспора, гласање путем интернета. Извори: - Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006); - Закон о Народној скупштини („Службени гласник РС“, бр. 9/2010); - Закон о избору народних посланика („Службени гласник РС“, бр. 35/2000, 57/2003); - Закон о избору председника Републике („Службени гласник РС“, бр. 111/2007, 104/2009); - Закон о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 129/2007, 34/2010); - Закон о дијаспори и Србима у региону („Службени гласник РС“, бр. 88/2009).
